Detaljan opis rute

Najduža ruta i okosnica čitave mreže - sa nje se odvajaju sve ostale rute. Stoga ćemo sigurno voziti neki deo na Velikom krugu, čak i ako su druge rute u mreži glavni cilj našeg boravka na Pešteru.

Veliki krug počinje i završava se u Novom Pazaru, a povezuje Ribariće, Tutin, Leskovu, Karajukića Bunare, Rasno, Melaje, Delimeđe, Sopoćane i Pazarište. ...Uzane ulice Novog Pazara na startu, treba biti pažljiv. Posle izlaska iz grada saobraćaj je umeren.

Na km 11-18 imamo prvi od dva značajna uspona na ruti: sa 600 na 1020 mnv, nagib je pretežno oko 8%. Vode nam sigurno neće nedostajati, proći ćemo pored tri česme. Kraj uspona je na prevoju kod hotela “Emro” a odmah zatim ćemo proći kroz oko 180 m dug tunel (pripremiti svetiljku i zadnju treptalicu).

Od izlaska iz tunela (i početka spusta) na narednih par km asfalt je loš. Na km 21,2 je odvajanje (desno) na rutu 116 koja u stvari predstavlja prečicu do Tutina.preko Paljeva. Ovo je lepa za vožnju, mirna, te stoga i vrlo privlačna alternativa.

Na ulasku u Ribariće se nalazi česma, dva restorana i jedna konoba, a odatle je i asfalt vrlo dobar (km 22,7)

Na velikoj trougaonoj raskrsnici na kojoj izlazimo na put Kosovska Mitrovica – Rožaje, levo se, uz severnu obalu jezera Gazivode, odvaja ruta 117. Malo dalje, u centru Ribarića (km 25,2) levo se odvaja i ruta 118, ka manastiru Crna Reka. Tokom narednih 13 km pratićemo reku Ibar, do skretanja ka Tutinu.

Saobraćaj na tom delu nije značajno jači od onoga na deonici posle izlaska Novog Pazara: relativno je umeren i neće nam veoma smetati, ali treba ipak imati na umu da se nalazimo na regionalnom putu. Asfalt je ponovo nešto lošiji (zakrpe).

Na samom kraju 27. kilometra desno se nalazi kamenolom kroz koji kreće puteljak ka atraktivnom vidikovcu Đurđevica, udaljenom oko 3,5 km. Do tamo se ide najpre 2,5 km dugim makadamom (sa 790 mnv na magistrali do na 990 mnv) a potom se pešačkom stazom izlazi na 1190 mnv. Ruta nije obeležena putokazima – na vama je da se snađete u ovoj (lepoj) avanturi sa vrednom nagradom na kraju 🙂

Odmah posle odvajanja prolazimo kroz dva bliska tunela. Prvi je dug samo 40 m ali je drugi dug 120 m, pod krivinom je i neosvetljen – treba uključiti svetla na biciklu. Saobraćaj na poslednjim kilometrima pre Tutina (km 47) naravno postaje jači pa na putu treba biti pažljiv. U gradu postoji hotelski smeštaj.

Posle Tutina se na sledećih 13 km lagano penjemo, sa 870 do 1407 mnv na prevoju Gradina (najviša tačka na ruti), a odatle se spuštamo u Peštersko polje. Sa prevoja se otvara pogled na Hajlu (južno), a tokom spusta uživaćemo vidiku ka Pešterskom polju i u pravcu Karajukića Bunara, Tuzinja, Trojana… Ovo je jedan od najlepših delova na Velikom krugu. Saobraćaj je vrlo umeren ili slab.

U centru Leskove (km 67) ćemo naići na česmu (levo) a tu su i prodavnica i kafana. Ovde se završava i lepa spojna ruta br. 122 (prečica od Krnje Jele preko Braćka). A mi ćemo, prateći Veliki krug, nastaviti levo, ka Suvom Dolu i Karajukića Bunarima.

Iza Leskove je asfalt odličan a pejzaž lep, pitom i lagan za vožnju. Do Boroštice ćemo proći još jednu česmu a i u samom tom mestu je još jedna (desno, nadomak džamije). Na izlazu iz Boroštice, odmah posle česme Mujezinovića (km 75,5) se makadamskim puteljkom levo odvaja ruta 123 - krug preko Ugla i Boljara, do Karajukića Bunara.

Odličnim asfaltom na „podu“ Pešterskog polja stižemo u Karajukića Bunare (km 79). Ovo je jedan od najpoznatijih toponima na Pešteru, neobično ime koje se zauvek pamti kad se jednom čuje, ali na licu mesta ne treba očekivati mnogo: Bunari su prijatno seoce koje drema u prozračnoj, tihoj, širokim nebom poklopljenoj, pešterskoj tepsiji.

Na ulazu u mesto prolazimo raskrsnicu na kojoj se završava ruta 123 ali tu i počinje ruta 124 – lagana „porodična“ vožnja preko sela Doliće do hotela „ALK“ i nazad. Oko 200 m dalje, ispred osnovne škole, nalazi se hajrat (spomen-česma) Bibić, makadamski puteljak levo će nas odvesti do stotinak metara udaljene kafane-restorana „Dva jarana“ (dobra kuhinja). Puteljak koji se odvaja desno vodi jugoistočno do oko 2,5 km udaljenog jezerca Karamejdani, poslednjeg ostatka nekadašnjeg velikog jezera koje je pokrivalo Peštersko polje.

Na izlazu iz Bunara je moderna benzinska pumpa „ALK“ sa prodavnicom i kafeom. Par stotina metara dalje je raskrsnica na kojoj se levo odvaja asfaltni put ka Sjenici (i ruta 125, koja vodi do tamo). No na našoj ruti ubrzo posle ove raskrsnice počinje 13 km duga makadamska deonica do sela Baćica.

Krenućemo u pravcu Tuzinja, vrlo širokim (i do 8 m!) i dobrim putem - ovo je u stvari glavna arterija koja Peštersku visoravan seče skoro tačno po sredini od severa ka jugoistoku, od Duge Poljane do sela Ugao, nadomak granice sa Crnom Gorom. No vozila ovde nema mnogo tako da ćemo u širokim vidicima moći nesmetano da uživamo..

Teren se blago penje pa bi vožnja i dalje trebalo da bude lagana. Ustvari smo usponom do prevoja Gradina završili naporniji deo Velikog kruga: još samo nekoliko kratkih uzbrdica nas deli od prevoja Čukar iznad (još uvek udaljenih) Sopoćana, a odatle je nizbrdo i ravno sve do Novog Pazara.

Na samom početku 84. kilometra i nadomak prvih kuće u Tuzinju, napustićemo put ka Dugoj Poljani i skrenuti desno, na makadam ka Krnjoj Jeli. Na prva dva kilometra je to širok put (6m, pripremljen za asfaltiranje) ali je njegov površinski sloj slabije uvaljan i lošiji za bicikl. Potom dolazimo do tačke sa lepim pogledom crnogorske planine Komove i Bjlelasicu čiji će nam snegovi sve do kasnog proleća krasiti horizont, a odavde je makadam uži (oko 3m) – i vrlo doba.

Nedaleko je raskrsnica (km 39,3) na kojoj se pravo odvaja već pomenuta prečica ka Leskovi (ruta 122). Kada ovde skrenemo levo, počinjemo oko 2,5 km dugu deonicu na kojoj posle obilnih kiša mestimično može biti blata. (Ta mesta neće biti neprolazna, ali mogu zahtevati malo snalaženja da bi patike ostale kako-tako čiste.)

Oko kilometar pre sela Baćica makadam ponovo postaje širok (5-6m) ali i lošiji. Pretvarajući se u neku vrstu kaldrme. No u Baćici malo pre džamije počinje odličan asfalt (km 92), a tu je i česma.

Asfalt će ubrzo postati širok i povesti nas kroz lep predeo do Melaja (98,7 km). Tu se nalazi raskrsnica na kojoj s desna dolazi prečica od Jarebica i Šaronja (ruta 121) a malo dalje možemo sa našeg puta skrenuti levo ka džamiji i posetiti oko 150 m udaljen neobični izvor ispod gasulhane.

Do Delimeđa (km 103,2) stižemo kroz mekano, prijateljsko i pitomo Koštan-polje. A u centru tog relativno zabačenog sela pre nastavka puta svakako treba skrenuti desno, do oko 800 m udaljene džamije čiji su minareti najviši u Evropi (77,2 m) a među najvišim su i u svetu.

Oko 1.7 km posle centra Delimeđa naići ćemo na prodavnicu a odmah zatim počinje oko kilometar dug uspon do prevoja Čukar (106 km / 990 mnv). Odavde ćemo se brzo spustiti do Sopoćana – no na strmom spustu vredi stati na par mesta sa kojih se otvara divan pogled na manastir i na Stari Ras. Saobraćaj je vrlo umeren ali se sada svakako krećemo putem na kome ne možemo biti opušteni kao na pustim makadamima kojima smo prošli posle Karajukića Bunara.

Oko 400 m posle skretanja za manastir levo se sa glavnog puta odvaja prilaz do oko 1 km udaljenog hotela Sopoćani i sportskih terena. Nepun kilometar dalje naići ćemo na supermarket a otprilike odatle počinje i loš asfalt (zakrpe). Do Pazarišta će se kvalitet kolovoza lagano popravljati i ponovo postati odličan.

Nakon što sa severne strane obiđemo brdo na kome se nalazi Stari Ras i prođemo pored spomen-česme sa nadstrešnicom i klupama, stižemo do turističkog naselja Pazarište (116,7 km). Tu su hotel („Ras“), restoran i još jedna spomen-česma, a takođe i početak uređene, kilometar duge pešačke staze kojom se možemo popeti do ostataka grada.

Odmah posle raskrsnice na kojoj se desno odvaja put za Tutin proći ćemo pored još jedne spomen-česme a 150 metara dalje se možemo i okupati - desno je kafić sa bazenom.

Na 119,3 km od starta se već nalazimo u prvim naseljima ispred Novog Pazara. Saobraćaj je već intenzivan i vreme je da se izmaknemo na neke mirnije puteve, a to možemo da uradimo upravo na ovom mestu: skrenućemo desno, na most preko Raške i (buduću) obilaznicu oko grada. Na stotinak metara do mosta podloga je makadam, a potom opet počinje asfalt. Vozila ovde nema mnogo a zanimljivi put (uskoro Hercegovačka ulica) se lagano penje na greben iznad Novog Pazara, pa ćemo na par mesta imati lep pogled na grad.

Na oko kilometar i po pre kraja rute Hercegovačjka ulica se sužava, postaje jednosmerna i dodatno zakrčena parkiranim vozilima. No srećom samo 500 m dalje je raskrsnica na kojoj ćemo okrenuti oštro levo i nizbrdo, a onda ćemo posle dvadesetak metara skrenuti desno – na lepu pešačko-biciklističku stazu koja će nas voditi do tvrđave u centru grada.

Prateći stazu proći ćemo pored prostorija Turističke organizacije Novog Pazara i odmah potom iznad prelepog, bujnim zelenilom ukrašenog Rekreacionog centra, a već na samom kraju i ispod Kule Motrilje (desno iznad staze).

I eto nas konačno na mestu sa koga smo i krenuli. Ali iako je mesto isto – mi nismo. Posle skoro 130 kilometara raznolikog i dinamičnog pešterskog iskustva bogatiji smo za gomilu utisaka i naučili smo mnogo o ljudima i životu na ovoj divnoj ali „strogoj“ visoravni.